МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ

Поводом недавно објављеног јавног позива Књижевног ЕСНАФа за младе ствараоце, свакодневно нам се јавља све већи број младих људи који своје мисли, осећања и доживљаје претачу у стихове, приче, драмске текстове и друге књижевне форме.
У овој рубрици представљамо младе, неафирмисане ауторе који тек граде свој књижевни пут. Желимо да им пружимо простор да се њихов глас чује, да њихови поетски и прозни радови пронађу пут до читалаца и да покажемо колико стваралачког потенцијала, искрености и лепоте речи живи међу младим људима.
Ана Стојановић (2009.) млада је ауторка која љубав према писању негује још од основношколских дана. Три године учествовала је у програму НАУМ, где је откривала свет драматизације и стварања кратких драмских текстова. Инспирацију проналази у књигама, филмовима и свакодневним животним тренуцима, а кроз своје стваралаштво настоји да дочара занимљиве људске особине и створи ликове у којима се свако може препознати.

КАДА УКРАСИ ПОЛУДЕ
У Еверблуму вријеме је празника. Сви украшавају своја дворишта, куће и јелке. Красе својград и додају му љепоту, посебност и необичност. Грађани се сваке године труде све више и више а опет користе исте украсе. Но у једном дому, нешто скроз сулудо се десило. Породица Вилсон доселила се недавно. Ово су им први празници у Еверблуму а послије овога, можда и посљедњи. Четворочлану породицу чини мама Адела, тата Гал, њихова дјеца Пенелопа и Хенри. Догађај који је обиљежио њихов Божић односи се само на дјецу, зато нико ни не вјерује да је истинит. Наиме, тачно на Бадње вече, као и код сваке породице, спремала се храна за ујутру.
Пенелопа је са мајком у кухињи правила колачиће а тата и Хенри постављали су и украшавали јелку. У позадини свирала је пјесма ,,Ласт Цхристмас“ од групе Wхам! и сви су знали текст те пјевали уз мелодију. Може се рећи да су имали савршен породични моменат. Звршивши са декорисањем и колачима, угасили су музику и полако кренули ка собама. Пенелопа и Хенри рекли су родитељима:
– Остаћемо још мало да погледамо Кевина како бије лопуже!
Адела је предложила да их пусте те Гал рече:
– До 11 сати да сте у креветима!
Бацивши се на кауч, Хенри је чекао Пенелопу да узме топли какао како би могли отпочети филм. Јелка је стајала поред кауча, на први поглед тиха и сјајна. Али унутар ње, зло се догађало. Водила се огромна расправа. Балерина је започела дискусију о важности украса.
Машнице које су то начуле нису могле да прећуте, затим се надовезао ко год је стигао.
Балерина је тврдила да је она најљепша и најважнија јер по природи често ју упоређују са симболом љепоте. Машнице су се противиле јер ипак су оне те које дају необичност. Лампице ово нису могле поднијети. Како неко поред њих може рећи да је важнији кад оне дају живот јелци? Звијезда када је чула ово све, није могла себи доћи.
Бранила се реченицом: – Знате како кажу, најљепше за крај.
Пенелопа и Хенри на прву нису чули ништа а онда, хаос је настао. Чувши украсе да се свађају, нису вјеровали својим ушима и очима. Загледали су се у јелку те без трептања зурили у њу. А свађа украса само се погоршавала. Јелка се огласила да ње нема, нико не би имао сврху. Куглице нису хтјеле да се мијешају али ипак кад су сви, морају и оне.
Рекавши: – Како се усуђујете мислити да сте главне, ми овде дајемо облик и главни дио!“
Пенелопа и Хенри се нису смјели помаћи од страха. Гледали су многе божићне хороре и то их је сада коштало. Кад би бар скупили храбрости нешто да кажу и обуставе ово. Мислили су да ће се смирити кад тад али Балерина није попуштала свој гард.
Балерина рече – Нисте достојне бити најважније, ја сам овдје главна и без мене сте сви нико и ништа!
Јелку ово искрено повриједи. Остали се нису усуђивали ништа рећи од шока. Пенелопа се намршти, није вјеровала у све ово али опет дешавало се.
Устала је с кауча и уперила прстом у Балерину изговарајући: – То што мислиш да си најљепша не даје ти за право да вријеђаш друге! Како те то може усрећити и учинити да се боље осјећаш?!
Балерина није имала одговор на ово, само је спустила главу доле и ућутила се. Хенри затим одлучи одржати им лекцију да би схватили.
Хенри: – Нико од вас није најважнији нити најљепши, у томе је чар. Да бисте истакли своју љепоту, потребни сте једни другима. Балерино ти плешеш по одсјају лампица док оне тај плес оживљавају. Машнице истичу Куглице које би иначе биле у сјени од Лампица. Звијезда чини да изгледате сви употпуњено а Јелка вам свима даје сигурност и могућност истицања. Иако сте сви подједнако лијепи, заједно сте још посебнији и самим тим љепши. Зато се немојте свађати већ тимси радите, помозите једни другима и учините Божић незаборавним!
Чувши све ово, украси се орасположише и захвалише једни другима. Пенелопа и Хенри уживали су у слози коју су направили али у том моменту Гал их затече у дневном боравку.
Гал: – Шта радите и даље будни? Јесам рекао у 11 на спавање?
На шта се Пенелопа и Хенри погледаше у паници, затим погкедаше на сат на ком је откуцало поноћ.
Гал: – Без доброг објашњења, бићете у великом проблему.
На то Пенелопа и Хенри у исто вријеме почеше објашњавати: – Тата украси су се свађали, вријеђали се међусобно а ми смо преплашени гледали, иако смо хтјели на спавање, нисмо се смјели помјерити а онда од једном скупишмо снагу и помирили смо их све.
Можеш их сам питати! Гал погледа у јелку, протрља очи и ме затече ништа необично.
– Боље да сте само рекли да вам се гледао Кевин поново него ово. Могли бисте бити писци једног дана, креативност вам је на нивоу.
Затим Пенелопа рече: – Тата ми смо озбиљни, неће само пред тобом да се покажу а знају и они шта су радили и какав хаос праве!
Хенри надода: – Да да!
Гал на то рече: – Видите шта вам се деси од превише какаа.
Онда их само погледа и показа прстом у правцу њихових соба те се све троје запутише у кревет. Легавши, Гал преприча анегдоту коју су дјеца смислила. Адела се смијала и рекла да је само требао да их пусти јер су то дјечја посла.
Сутрадан се ништа није десило а Пенелопа и Хенри нису скидали поглед са јелке.
Трудили су се доказати родитељима да нису погријешили али све је ипак ишло у родитељску корист. Пенелопи се учинило да је чула како причају али опет кад би провјерила, ништа се није догађало.
Адела им је скоро повјеровала кад је зачула разговоре. Долазили су из ћошка са јелком, те је она сјела на кауч и гледала тамо. Фокусирала се, без трептања ћутала. Разговори су били све ближи и ближи али опет недоступачни да би одредила шта тачно говоре. Сједила је тако сатима, скоро цијели Божић провела је тако. С тим да су били нови у граду, нису имали гдје отићи за празнике. Гал је одустао од те теорије да јелка прича, опустио се уз шољицу чаја док су се дјеца играла са поклонима које су добили. Адела је вјеровала себи и својој интуицији али гласови су се појављивали па нестајали. На прекиде је успјевала чути по нешто али опет недовољно. Чувши гласове, устала је и покушала их пратити.
Мало помало схватила је одакле долазе. Наиме ћошак у ком је јелка, налазио се код зида који спаја њихов стан са ходником, кроз кога стално неко пролази. Божић је и станари су константно долазили и одлазили из зграде. Разочарана, Адела се упутила у кревет.
Пенелопа и Хенри знали су шта су видјели синоћ, вјеровао им ико или не. Свакако, то им је био посљедњи пут да остају до касно будни. Кад год би и помислили на то, сјетили би се овог догађаја.













