Тога дана када је песма отишла
Та девојка је певала свако јутро, свако Божије јутро!
И имала је диван глас.
Због ње сам почела обожавати свако ново јутро, чак и оно које ме пробудило сетну, суморну и тешку тону не исплаканих суза. Њен глас ме тешио, храбрио и давао наду да је баш тај дан мој, да је свет под мојим ногама. Певала је све и све је у њеном гласу обећавало срећу, чак и онда када је певала тужне песме, давала им је неку ноту среће и обећања да ће све бити у реду.
Старим и истрошеним цевима још старије зграде одјекивао је тај звонки, али мекани, женски глас. Ако бисте затворили очи, могли бисте замислити праву принцезу како вам пева успаванке. Баш тако је изгледала испод затворених капака. Тек када би је видели негде на улици или стубишту зграде, видели бисте да се заиста ради о принцези. Густа, сјајна, плава коса лепршала је за њом , јер је увек негде журила.
Стрчала би степеницама, одјурила до бицикла, села увежбано и већ у следећем моменту окретала би педале. На предњој страни бицикла, корпа пуна цвећа, на точковима мачије очи у облику лептирића. Њен бицикл био је баш као и она што је, лепршава и пахуљаста. Није певала док се возила, али сам увек имала осећај када изађе на улицу да настави певати, само у себи. И сигурно је било тако, одавао је осмех на лицу.
Тог првог јутра када нисам чула њен глас, знала сам да је више никада нећу чути. Не знам како ни зашто, просто сам знала. Дан за даном пролазио је без њеног гласа, без песме. Јутра су наставила бити сасвим обична јутра која не обећавају баш ништа. Све више је недостајао тај глас који је миловао душу целог комшилука, верујем.
Онда сам након неколико суморних јутара, срела тог мушкарца, човека њеног живота са којим је живела. Био је сам, поздравио, ушао у стан и два пута закључао. Иза црних, закључаних врата, чула се само тишина. Чуло се НИШТА.
Питам се, какав то мушкарац може живети без жене која је свако јутро певала животу, јутру, свету, њему? Како може живети без песме, како може живети без те жене?
Ако је престао да воли жену која пева, ко ће, после њега, заволети жену коју је он расплакао?
