КУЛЕ НЕБЕСКЕ
Отворите ноћас капије куле небеске
пустите змајеве у походе!
Нек битка почне!
Нек у пламену све сагори!
Ако из пепела се љубав не роди!
У диму, пепелу са звијездама нек се споји.
Отворите куле небеске ви стражари судбине.
Пустите змајеве љубави да се нахране!
Од ове душе напаћене, очи да јој не сијају,
усне да не љубе, руке да не грле.
Пустите змајеве крви гладне да заволе!
Можда ће тад са звијезда
топла прашина нека по бијелом велу да се проспе.
Можда ће тад и вјетар благ да расплете косе.
Оне коју љубише усне твоје на мосту судбине
гледајући лађу што тоне.
Можда ће мјесец да зацвили
Мјесечев сјај смо били.
Кроз ходнике душе тишина цвили .
Да ли смо љубав у времену били?
Сања Лукић
