“Први снијег и друге пјесме” о. Игора Мијатовића
Арт принт, Бања Лука 2025.
Пише: Неда Гаврић
Главни и одговорни уредник
Игор Мијатовић рођен је 1975. године у Бањалуци. Основну школу завршио је у мјесту рођења, а средњу богословску школу – Богословију Светог Саве у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду 2001. године, а мастер рад одбранио 2016. године на Независном универзитету у Бањалуци, студијски програм Разредна настава. Рукоположен је у чин свештеника 2001. године и на служби је при храму Успења Пресвете Богородице у Бањалуци. Православну вјеронауку предаје у бањалучким средњим школама.
МОНАХИЊЕ МАНАСТИРА ГОМИОНИЦЕ
Једна пали кандила,
Друга звони звонима,
Трећа поје стихире,
Четврта се моли Светима.
Пета јело припрема,
Шеста астал поставља,
Седма вино долијева,
Осма молити се наставља.
Девета краве чува,
Десета сирац прави,
Једанаеста пише,
Дванаестој Господ се јави.
Тако из дана у дан,
Живе као пчелице,
Монахиње вриједне
Манастира Гомионице.
КОСОВКА ДЈЕВОЈКА
Запјевала птица сојка
На Косову прије зоре.
Млада косовка дјевојка
Тужном пјесмом драгог зове.
Еј, драги, драги,
Сјећаш ли се, мили,
Када смо по пољу
Божуре садили?
И док хода међ мртвима,
Све се нада – он ће чути.
Можда га и нађе жива,
Заљубљено срце слути.
Еј, драги, драги,
Сјећаш ли се, мили,
Када смо по пољу
Божуре садили?
Угледа га, лежи драги,
Над њим вјетар барјак вије,
На лицу му осм’јех благи,
Својом крвцом божур мије.
Еј, драги, драги,
Сјећаш ли се, мили,
Када смо по пољу
Божуре садили?
Загрли га и цјелива,
На образ му руку спусти.
„Ја те нађох вјечно жива”,
То изусти, душу пусти.
Еј, драги, драги,
Сјећаш ли се, мили,
Када смо по пољу
Божуре садили?
ЖУТИ ЦВЈЕТИЋ
Златни цвијете ивањски,
Љета вјесниче,
Медоносни мирис пољски
Опојан из тебе истиче.
Ивањдане, Ивањдане,
Слово црвено,
Крститељев рођендане,
Славље црквено.
Ко Претеча на пољима,
Стојиш одлучно.
Најављујеш свим људима
Рајски живот, Царство Небесно.
Ивањдане, Ивањдане,
Слово црвено,
Крститељев рођендане,
Славље црквено.
Од траве сам, на Духове,
Вијенац плела.
На Ивањдан у стихове
Жути цвјетић донијела.
Ивањдане, Ивањдане,
Слово црвено,
Крститељев рођендане,
Славље црквено.
ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ
Икона смо Твоја,
Творче Свети, почуј!
Тебе величамо,
Господе, помилуј!
Молитве се свете нижу
Кô зрна бројанице,
У небеса душе дижу
Изнад звијезде Данице.
У Теби је Вјечност,
Прапочетак – искон,
Сви Теби пјевамо,
Кирие, елеисон!
Молитве се свете нижу
Кô зрна бројанице,
У небеса душе дижу
Изнад звијезде Данице.
Откад нас створише
Руке Твоје вјеште,
Непрестано појемо,
Доамне, милуиеште!
Молитве се свете нижу
Кô зрна бројанице,
У небеса душе дижу
Изнад звијезде Данице.
Извод из рецензије:
Пјесник Игор Мијатовић покушао је, и највећим дијелом и успио, да са својих пет циклуса збирке „Први снијег и друге пјесме” заокружи једну цјелину, цјелину која представља добар дио онога што му је у тренуцима кад су емоције надјачавале разум сјенчило тишину. Живот у његовом најстварнијем облику од раног дјетињства до првих висибаба зрелог доба, с једне стране, а са друге, живот између земље и неба. Зато се у његовом рукопису као слике из калеидоскопа смјењују људи и предјели заустављени у времену, покаткад као сјећање на оне који су на своју земаљску причу ставили тачку, а покаткад на оне, који су умјесто те тачке ставили зарез. Тек, живот је чудо и тешко га је разумно објаснити јер мијења своја аморфна стања. Он је за оца Игора мачак који хода по тамним бјелинама и разумије се једино изнутра.
Оно што је битно нагласити из сваке пјесме у овој збирци вири Господ. Није битно о ком се циклусу ради. Он је ту и наглашен и ненаглашен, али јасно видљив, јер се све одвија по његовим канонима и законима, а ако се нешто и не одвија ту је и кајање и опрост. Јер људски је гријешити, али и опраштати.
Миладин Берић, књижевник
