ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА
И курјаци су ноћас завијали
Негде на Тресибаби
А ноћ само што не уједа
Толико се кише слило
Као да Господ говори!
Господар ватре и воде!
Век се читав спустио на нејака плећа
Век вукодав век недовољства
Али све што има лице има и другу страну
Осим ове постоји и другачија песма
Живот или трен је ово припитомљен
У густим маглама Старе планине
Лелек у тескоби
Савршен модел савршеног мајстора
Господ је велики поета
Писано је у Књизи истине!
НОЋ ДУГА, ВЕОМА ДУГА
Спуштају нас у ноћ дугу!
Завичајне шуме су иза нас
и све тајне.
Деда свезао главу под мишком
на истоку Сербије
у највишем орловом гнезду.
Ево, већ толика лета
отац и ја
ћутке корачамо око огњишта
погнуте главе
и чекамо да се излегу
орлови млади.
Ноћ велике обмане
Предуго траје.
Пси лају
А петлови ни да се огласе.
ТИМАЦУМ МАИУС
ТИМАЦУМ МИНУС
Војсковође, витезови и многе војске,
коњи и мазге натоварене,
питома стада и звери
светим путем
Тимацум Маиус – Тимацум Минус
као по трагу птица селица.
Седламо коња за Великог Жупана,
припремамо га празнично у нову одежду
за нове походе – деспотски.
Копља и штитове кује ковачница
на Бараници у источној Србији.
Већ ко зна који пут куле падају.
Пред отвореним вратима градским
горди на истеку века
стојимо у реду за причест
или на велику светковину одлазимо.
Пастири се учтиво клањају
а стадо стало ко укопано
сред лепоте и тишине светачке.
Ту треба саградити цркву!
Жупане, време је за манастир!
