Сундаy, Новембер 22, 2026
  • LAT
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Књижевни ЕСНАФ
  • ПОЧЕТНА
  • ИЗДАЊА
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РАЗГОВОРИ
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • РИЗНИЦА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПРОЗА
  • ПОЕЗИЈА
  • БЕСЕДЕ
  • КОЛУМНА
  • АУТОРИ
  • ВЕСТИ
  • ПОЧЕТНА
  • ИЗДАЊА
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РАЗГОВОРИ
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • РИЗНИЦА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПРОЗА
  • ПОЕЗИЈА
  • БЕСЕДЕ
  • КОЛУМНА
  • АУТОРИ
  • ВЕСТИ
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Књижевни ЕСНАФ
Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
Хоме ВЕСТИ

“ПЕЧАТ ДАВИДОВ” САВИ ГУСЛОВ МАРЧЕТА

САВА ГУСЛОВ МАРЧЕТА

Неда Гаврић бy Неда Гаврић
07.11.2026
ин ВЕСТИ, ПОЕЗИЈА, ПРОЗА, РАЗГОВОРИ
A A
“ПЕЧАТ ДАВИДОВ” САВИ ГУСЛОВ МАРЧЕТА
0
СХАРЕС
265
ВИЕWС
Share on FacebookShare on Twitter

НАГРАДА “ПЕЧАТ ДАВИДОВ” САВИ ГУСЛОВ МАРЧЕТА

 

Разговарала:

Књижевно стваралаштво Саве Гуслов Марчета дубоко је уткано у завичај, породичну историју и судбине обичних људи, чија снага и животна искушења постају неисцрпна инспирација за њене стихове и прозу. Ауторка деветнаест књижевних дела, добитница бројних признања и награда, својим стваралаштвом чува успомене на Змијање, снагу змијањске жене, али и свет детињства, емоција и људске доброте. Поводом награде „Печат Давидов“, разговарали смо о књижевном путу обележеном стваралачком истрајношћу, животним искушењима и љубављу према писаној речи, која и данас, упркос свему, не престаје да живи.

 

Поред Грозде Регодић, овогодишња сте добитница књижевне награде „Печат Давидов“, признања које додељује Друштво књижевних стваралаца у сарадњи са издавачком кућом „Тривунија“ књижевника Војина Тривуновића. Шта за Вас значи ова награда, посебно ако се има у виду да је иза Вас дуг и садржајан стваралачки пут, обележен бројним књижевним признањима, али и животним искушењима?

Награда ,,Печат Давидов” је једна, од мени посебно драгих награда као што су то и награде; ,,Признање за емотивну искреност, протестну и ангажовану лирику” у цјелокупном књижевном стваралаштву, КР Кордун и Књижевног ЕСНАФ-а Београд, ,,Гајков пјеснички шешир” Српског Културног Центра Модрича. Награда, ,,Печат Давидов” који ми је додијелило Друштво књижевних стваралаца и и издавачка кућа Тривунија. Као и друге двије, додијељене су ми за укупан књижевни рад, по избору колега који су мишљења да их заслужујем, Зато и јесу посебно драга.

Признања оних који раде исти посао, а уз то се баве критиком и рецензијом, те једногласно одлуче да сте га баш ви заслужили, много значе нама који стварамо годинама, а налазимо се као листови на вјетру. Поред мноштва награда за приповјетке и поезију на разним конкурсима у Републици Српској, Србији и Њемачкој, гдје се оцјењивало умијеће стиховања и приповједања. Награда ,, Печат Давидов ” је испред свих, јер носи име Кочићевог јунака и симбол је мог родног краја коме сам поклонила хиљаде страница прозе и поезије.

Ваша животна прича необична је и снажно повезана са местима у којима сте живели – од родног Доњег Раткова, преко Чађавице и Мркоњић Града, до Бањалуке. Колико су те животне сеобе и различите средине утицале на Вашу поезију и прозу? Да ли је писање било начин да сачувате везу са завичајем?

Веза са завичајем се носи у срцу. Ту везу чине успомене на дјетињство, на драге људе, догађаје и предјеле којим су ме водиле моје животне стазе. Живот сваког човјека је роман, а наведене љубави су стиховане јер сам битисала са њима.

Колико је било тешко бити жена која пише у времену и средини у којој се од ње пре свега очекивало да испуњава породичне и свакодневне обавезе? Да ли сте икада помислили да одустанете од писања?

У времену од непуних дванаест година, које сам провела у заједничком домаћинству, ноћу када сви спавају, ја сам читала.

Имала сам тада збирку пјесама, започету у Бањој Луци, настављену под окриљем ноћи.Та, откуцана збирка и још двије у рукопису нису преживјеле гранатирање Мркоњић Града. Послије рушења поткровља моје куће, створио се у мени инат, те сам почела поново писати, али је то био дневник ког сам сачувала, али му још није вријеме за објаву.

 

 

У Вашој библиографији налазе се збирке прича и песама, књиге за децу, монографија породице Врањеш са Змијања, али и романи „Шест дуката за Иконију“ и „Хаљина од мајчиних суза“. Чини се да су породична историја, судбине обичних људи, женско искуство и емоције важни мотиви Вашег стваралаштва. Одакле црпите инспирацију за ликове и приче које преносите на папир?

Да, у праву сте, написала сам седам прозних дјела од тога два романа. Моја инспирација су суровост и у тој суровости сналажљивост мојих стварних јунака. Ја сам рано схватила да змијањска жена не мора носити пушку да би била хероина. Живот жене на Змијању, на безводним и неплодним обромцима Мањаче су борба непрестана. Мој роман ,,Шест дуката за Иконију” као и приповјетке ,,Поруб”, засновани су на истинитим догађајима.

Да ли можете замислити да жена на леђима носи дрвену вучију (бременицу), у коју стаје тридесет литара воде, по седам километара уз змијањске врлети? Да ли можете замислити да на локви која се зими заледи, сјекиром пробија лед, да опере рубље од десет чланова домаћинства. Да небих дужила, о осталим обавезама змијањске жене закључите сами. Оно што ме је нагнало да напишем наведени роман је неисцрпна снага, воља, а посебно домишљатост духовитост и у сред тежине живљења пјесма која се чула са свих страна у предвечерје, када се од торова, враћају кући.

Роман „Шест дуката за Иконију“ био је у ужем избору за награду „Златна сова“, а посебно је занимљиво што сте га звучно снимили за слепа и слабовида лица Републике Српске. Колико Вам је значило то што сте своје дело учинили доступним и онима који књигу не могу да читају на уобичајен начин? Да ли писац има посебну одговорност да његова реч допре до што већег броја људи?

Кажу да људи не треба да буду поносни. Ето, ја сам се тако осјећала када сам послије скоро шестосатног читања романа за слијепа и слабовида лица, дошла код њих у Завод, а они сви у глас, затражили да им поново прочитам невријеме из романа. Мислим да је роман ,,Шест дуката за Иконију” уз  поему ,,Кочићу петру на Свету Петку Трнову”, нешто посебно у мом књижевном опусу.

У Вашем стваралаштву посебно место заузимају детињство и свет најмлађих, чему сведоче књиге „Гдје станују несташлуци“, „Једна пјесма ,два дуката“, “ Радња, стање и збивање!, и бајка “Клупко златне паучине”. Шта Вас привлачи писању за децу и колико је важно сачувати дечју машту, непосредност и радозналост у времену у којем одрастају уз екране и дигиталне садржаје?

Да. Најмлађи имају и даље ће имати посебно мјесто у мом књижевном раду: Прије него било шта кажем о дјечијој поезији, рећи ћу о бајкама за дјецу које су рођене на Змијању. На жалост имам само један примјерак Од 2009. године смјенило се неколико генерација. Жао ми је што нисам у могућности да објавим друго издање. Исто је и са књигама поезије ,,Гдје станују несташлуци” (2004.) и ,,Једна пјесма два дуката” (2009.).

Роман ,,Хаљина од мајчиних суза”, бајка о дјевојчици из Дома за незбринуту дјецу Рада Врањешевић објављен је 2017. године и био је најчитанија књига у Дому. Збирка поезије ,,Радња Стање и збивање” (2023.) је посљедња коју сам објавила за дјецу. Припремила сам за њих три збирке поезије, које чекају боље дане. Није лако писати за дјецу. Дјеца су велики критичари. Зато је дружење са њима препуно лијепих тренутака и утисака. Дружења су честа на обострано задовољство.

Рекли сте да сте престали да водите евиденцију о бројним награђеним причама и песмама, али да и даље пишете зато што то волите и надате се да ћете трајати. Шта Вас и данас покреће да узмете перо у руке? На чему тренутно радите и постоји ли нека књига коју посебно желите да оставите иза себе?

Да, одавно сам престала водити евиденцију о наградама. Пишем зато сто волим и што се надам да ће од до сада објављених деветнаест дјела бар нешто остати запамћено. За мене је успјех да ме људи памте по једној пјесми, причи или роману. Када сам код романа управо завршавам нови роман. Наравно, чекаће, као и све што је до сада чекало , боље дане за објављивање.

 

 

 

Тагс: Бања Лукакњижевна наградаКњижевни енсафпоезијапрозаРепублика СрпскаСава Гуслов Марчета
Превиоус Пост

ВУК КАРАЏИЋ: РЕФОРМАТОР СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Неxт Пост

ДАНИЛО КИШ: ЈЕЦАЈ РАТНОГ СИРОЧЕТА

Неда Гаврић

Неда Гаврић

БИОГРАФИЈА Неда Гаврић, дипломирани комуниколог, рођена у Бањој Луци. Објавила збирке поезије: „Девојачки сан”, „У бескрају нежности”, „Храм љубави“, “Јесен жедне душе” те збирку кратких прича „Какав принц, таква и бајка“ и збирку поезије “Оно што ниси знала о љубави” награђених на 6. Дринским књижевним сусретима. Књигу “Јесен жедне душе” снимила је у аудио издању за едицију “Један писац, једна књига” у издању Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске. У штампи је књига избора из поезије преведене на Мађарски језик под називом “Све док има љубави” коју је приредио познати преводилац Илеш Фехер. Део прихода од продаје књига поклањала је Удружењима родитеља деце са посебним потребама у Републици Српској и Србији. Њене песме су превођене на неколико светских језика, заступљена је у неколико домаћих и страних антологија, истакнутих приређивача. Учесник је многих домаћих и Међународних књижевних сусрета и фестивала у Србији, Немачкој, Француској, Мађарској, Малти, Румунији, Аустрији и др. Била је учесник Првог форума сроских књижевника дијаспоре на Малти. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Одлуком Министарства просвјете и културе Републике Српске, 2020. године уписана је у Регистар уметника Републике Српске. Неке од њених песама снимили су домаћи извођачи. Добитник је бројних књижевних награда, као и награда за очување културе, писма, али и хуманости, мећу којима су: - Награда “Мргуда” КПД Троречје “Петар Кочић” за причу “Змијањски в(р)ез. - Награда “Упакована носталгија”. Ову престижну награду додјељује „Диаспора гроуп” пословни, културни и медијски клуб основан у Чикагу, који данас послује у десетинама земаља света. Признање се додељује истакнутим појединцима као амбасадорима свог народа у свету, те за хуманост и очување традиције и културе. - Признање за допринос у развоју редакције Књижевног ЕСНАФа Београд на пољу информисања, културе и уметности. - добитник је Специјалне повеље Међународног књижевног фестивала „Инђија Про Поет 2023.” - награда за рукопис поезије "Оно што ниси знала о љубави" 6. Дрински књижевни сусрети - награда за рукопис кратких прича "Какав принц, таква и бајка" 6. Дрински књижевни сусрети - Главни је уредник и водитељ ТВ емисије „Стил" која се емитује на десет телевизија. - Аутор и водитељ је радио емисије “Бањалучке приче са Недом” на Контакт радију Бањалука. - Уредница је информативног програма и уредница за културу на Порталу Књижевне радионице Кордун (Wест Цхестер, Пеннсyлваниа) где је урадила преко стотину интервјуа са књижевницима и књижевним критичарима. - Главна и одговорна је уредница Књижевног ЕСНАФа из Београда. - Дописник је из Републике Српске Инфо визије Београд. - Члан је Комисије за измену имена улица и тргова Града Бања Лука. - Водитељ је многих међународних конференција, симпозијума, панел дискусија, изложби, концерата и слично. У организацији Удружења књижевника Републике Српске, водитељ је сајамских промоција књига и Међународних књижевних сусрета. - Члан је Удружења новинара Војводине и Друштва нових медија, те Удружења новинара Србије. Члан је Управног одбора Удружења новинара Војводине. - Члан је Комисије за измену назива улица и тргова Града Бањалука. - Добитник је годишње награде „Змај“ Удружења новинара Војводине и нових медија која се традиционално додељује заслужним новинарима ТВ-а, радија и портала. - директни сарадник УГ Светионик Бања Лука - Портпарол је УГ Виартис у Бањалуци, - УГ “Богојављенски пливачи-за крст часни” Бања Лука. - Портпарол је медијске групације МирЈак, модерна медијска групација која обједињује телевизијске и дигиталне садржаје, професионалну продукцију и различите медијске формате. Живи и ради у Бањалуци.

Неxт Пост
БОРИС МИШИЋ: ОБИЧНИ ЧОВЕК ЈЕ ВАЖНИЈИ ОД ИСТОРИЈЕ

ДАНИЛО КИШ: ЈЕЦАЈ РАТНОГ СИРОЧЕТА

Леаве а Реплy Цанцел реплy

Yоур емаил аддресс wилл нот бе публисхед. Реqуиред фиелдс аре маркед *

  • Трендинг
  • Цомментс
  • Латест
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ: ПОЗИВ МЛАДИМ АУТОРИМА

КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ: ПОЗИВ МЛАДИМ АУТОРИМА

06.11.2026
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

15.11.2025
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ТАМАРА ПУЗИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: ТАМАРА ПУЗИЋ

13.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: САЊА КОС ОСТОЈИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: САЊА КОС ОСТОЈИЋ

13.11.2026
ЗВЈЕЗДАНА И ВУКОДЛАК АЛЕКСАНДРЕ ЧВОРОВИЋ

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ ОГЊЕНА КОВАЧЕВИЋА

2
Вања Кесић: Када би гробови проговорили

Вања Кесић: Када би гробови проговорили

1
КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ – КОНКУРС ЗА РУКОПИСЕ – ЕДИЦИЈА РЕЧ И СМИСАО

ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА КОНКУРСА „РЕЧ И СМИСАО“ – КЊИЖЕВНОГ ЕСНАФА

1
НОВА КЊИГА ВАЊЕ КЕСИЋ

НОВА КЊИГА ВАЊЕ КЕСИЋ

1
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

22.11.2026
АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

20.11.2026

Recent News

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
63
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
215
МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

МИЛИЦА СУДЕТИЋ: КОРЕНИ

22.11.2026
169
АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

АЛЕКСАНДРА БРОЋЕТА: КОШАРКАШИЦА ОД ПЕРА

20.11.2026
286
Књижевни ЕСНАФ

издања, рецензије, разговори, клуб читалаца, културасећања, ризница, мали еснаф, проза, поезија, беседе, колумна,аутори, вести

Категорије

  • АУТОРИ
  • АФОРИЗМИ
  • БЕСЕДЕ
  • ВЕСТИ
  • ИЗДАЊА
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КОЛУМНА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПОЕЗИЈА
  • ПРОЗА
  • РАЗГОВОРИ
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РИЗНИЦА
  • УДАРНЕ ВЕСТИ

Последње објаве

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: МИЛКИЦА МАРЈАНОВИЋ

22.11.2026
МЛАДИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ: АНА СТОЈАНОВИЋ

АНА СТОЈАНОВИЋ: ДРАМОЛЕТ “ПОВЈЕРЕЊЕ”

20.11.2026
  • Контакт

© 2025 Književni Esnaf

Но Ресулт
Виеw Алл Ресулт
  • ПОЧЕТНА
  • АУТОРИ
  • БЕСЕДЕ
  • ВЕСТИ
  • ИЗДАЊА
  • КЛУБ ЧИТАЛАЦА
  • КОЛУМНА
  • КУЛТУРА СЕЋАЊА
  • МАЛИ ЕСНАФ
  • ПОЕЗИЈА
  • ПРОЗА
  • РАЗГОВОРИ
  • РЕЦЕНЗИЈЕ
  • РИЗНИЦА
  • УДАРНЕ ВЕСТИ
  • LATINICA

© 2025 Književni Esnaf