МОЦА
Мало буцмаст, благога погледа,
увијек косу чешљао на страну,
сем закрпе на трошном капуту
ниси мог´о да му нађеш ману.
Кошуља му увијек чиста била,
и патике које нису Најке –
родбина се с њиме поносила
најстарији био је у мајке.
Момо му је право име било,
а из миља звали смо га Моца,
сво га село због тога жалило
што је рано остао без оца.
Из школе је право иш´о кући
да би мајци чинио по вољи,
све послове у пољу радио
у разреду ученик најбољи.
Другови му на том завидили
па кад год би за то нашли згоду,
ругали се како биједан хода
како не зна с њима пратити моду.
Због тога је често тужан био
на одмору није се играо,
често сузе у очима крио,
и рукавом кошуље брисао.
Не знам шта је, племенитост нека
из срца му и душе зрачила,
док га друга дјеца презираше
ја сам често с Моцом се дружила.
Једног дана док смо ишли кући
сузног ока рек’о ми је Моца:
„Можда и ја носио бих Најке
кад би живог имао свог оца“.
УКРАДЕНО ДЈЕТИЊСТВО
Школски је распуст, ево на прагу
у глави мисли ни мало лаке,
тата се спрема, хоће на море,
ја бих на село код моје баке.
А моја мама не воли жеге
она би опет у планине радо,
ја бих код баке на село крен’о
да свирам фрулу и чувам стадо.
Већ су ми давно на избор дали
између Алпи, Родоса, Нице,
ја бих код баке у село лијепо
са другом дјецом да хватам свице.
Бака ме с врућом погачом чека
а стрина чува слатко од дуња,
стрико ми седла Алата свога
да пољем јашем, јурим ко муња.
Ујна ми штрудлу са маком прави
а ујко купио пецаљку нову,
тамо су моји коријени драги,
сви ми се радују и сви ме зову.
А мене нико не пита ништа
шта ја то волим, шта ми је жеља,
доста ми ове туђине хладне –
жељан сам баке и њеног села.
Доста ми овог прљавог града
асфалта врелог, трамвајске шкрипе,
ђедовог прага жељна ми душа
зелених поља, мирисне липе.
Стално ми пријете ; „Ти још си мали
не може тако , хоћу и нећу“.
Ноћас сам моју сањао баку
на гробу ђеду палимо свијећу.
Зашто ми моје дјетињство краду?
Стално се питам и то ме боли,
кад знам да бака жељно ме чека
од свих на свијету, највише воли.
Немоћан сад сам, чекати морам.
Молим те бако, стрпи се и ти.
Кад будем велик´ теби ћу доћи,
на селу с тобом заувијек бити.
ШКОЛСКИ РАСПУСТ
