Фантастични свијет између мита, бајке и савремене осјетљивости у књизи „Звјездана и вукодлак – Необичне незнанградске приче“ Александре Чворовић
Књига „Звјездана и вукодлак – Необичне незнанградске приче“ Александре Чворовић (АСоглас Издаваштво, 2025) представља занимљиво остварење савремене књижевности за дјецу и младе, али истовремено и дјело које својим тематским слојевима, симболичким структурама и филозофским питањима прелази ускотрачност жанра. Ријеч је о збирци фантастичних прича у којима се елементи традиционалне бајке, фолклорне предаје, митолошке имагинације и савремене психолошке проблематике обједињују у препознатљив ауторски свијет. У средишту ових прича налазе се јунаци који су на различите начине издвојени из заједнице: бића са непознатим поријеклом, проклети јунаци, усамљени појединци, они који трагају за љубављу, прихватањем и властитим идентитетом. Њихове судбине обликоване су кроз искушења која нису само спољашње препреке, већ и унутрашњи процеси сазријевања, спознаје и моралне промјене.
Основна карактеристика ове књиге јесте преплитање фантастичног и стварног. Ауторка гради свијет у којем граница између могућег и немогућег није чврсто одређена, већ представља простор сусрета различитих димензија постојања. Чудесни догађаји, зачарани простори, натприродна бића и магични предмети нису уведени искључиво зарад естетске атрактивности, већ функционишу као средства за изражавање дубљих људских искустава. Фантастика код Александре Чворовић није бијег од стварности, већ начин да се стварност сагледа из другачије перспективе. Кроз симболичке ситуације и необичне јунаке она говори о универзалним темама: љубави, самоћи, кривици, опраштању, одрастању, избору између себичности и несебичности.
Посебно мјесто у структури књиге заузима мотив другачијег јунака. Ликови нису идеализована бића без слабости, већ сложене личности чије су судбине обиљежене грешкама, патњом и потребом за искупљењем. У причи о Дуњи и Витезу, на примјер, приказано је преображење јунака који због охолости и неспособности да препозна вриједност искрене љубави губи властити идентитет. Његова казна није физичка патња, већ губитак сјећања и емоционалне повезаности са самим собом. Тиме се остварује једна од кључних идеја књиге: човјек без способности љубави и емпатије губи најважнији дио властитог бића. Међутим, ауторка не приступа свом јунаку осуђујуће. Његова судбина приказана је као процес учења и моралног сазријевања, а искупљење долази кроз добра дјела и спремност да се промијени.
Мотив љубави у овој књизи није представљен само као романтична емоција, већ као стваралачка и исцјељујућа сила. Љубав код Александре Чворовић има етичку димензију: она подразумијева разумијевање другог, прихватање различитости и спремност на жртву. Јунаци се не спашавају снагом или магичним моћима, већ способношћу да препознају вриједност другог бића. Управо зато многе приче из збирке имају структуру потраге. Путовање кроз непознате предјеле истовремено је путовање према унутрашњем сазријевању. Јунаци морају савладати препреке како би разумјели себе и друге.
Посебно је значајна прича „Долина бијелог вука“, у којој ауторка реинтерпретира познате мотиве из фолклорне и митолошке традиције. Лик бијелог вука, који у колективној свијести често симболизује опасност и непознато, добија потпуно другачију функцију. Он постаје симбол усамљености, кајања и потребе за прихватањем. Вук није представљен као једноставно зло биће, већ као неко ко носи посљедице властитих погрешних избора. Овакав приступ карактеристичан је за савремену бајку, у којој се традиционална подјела на апсолутно добре и апсолутно лоше ликове превазилази у корист сложенијег разумијевања човјекове природе.
Сунчица, као јунакиња ове приче, представља модел унутрашње снаге и самоспознаје. Њена доброта није пасивна особина, већ активна животна вриједност. Она не одбацује Вука због његове прошлости, али истовремено не одустаје од властитог идентитета и слободе. Овим поступком ауторка уводи важну савремену идеју: права љубав не значи губитак себе, већ могућност да двије различитости пронађу склад. Њена одлука да пронађе равнотежу између свијета којем припада и свијета вољене особе представља једну од најпотпунијих порука књиге.
Језик и стил Александре Чворовић одликују се поетском сликовитошћу и израженом атмосферичношћу. Природни пејзажи, шуме, дворци, ријеке и магични предјели нису само декоративни елементи, већ активни носиоци значења. Простор у овим причама често одражава унутрашња стања јунака: тамне шуме представљају непознато и страх, док свјетлост, цвијеће и вода симболизују обнову, живот и емоционално исцјељење. Таква симболика повезује ову књигу са дугом традицијом бајковне књижевности, али јој истовремено даје савремени сензибилитет.
Вриједност збирке огледа се и у начину на који ауторка приступа питањима идентитета и припадања. Многи јунаци не знају ко су, одакле долазе или којем свијету припадају. Њихова потрага за поријеклом истовремено је потрага за смислом. У том процесу они откривају да идентитет није одређен само поријеклом, изгледом или друштвеним положајем, већ изборима које чинимо и начином на који се односимо према другима.
„Звјездана и вукодлак – Необичне незнанградске приче“ због тога се може посматрати као збирка савремених ауторских бајки које настављају традицију усменог приповиједања, али је обогаћују психолошком дубином и модерним вриједносним питањима. Александра Чворовић успијева да створи фантастични универзум који је истовремено чудесан и близак читаоцу, јер иза свих необичних догађаја препознајемо универзалне људске потребе: потребу да будемо вољени, прихваћени и схваћени.
Ова књига потврђује снагу књижевне фантастике као простора у којем се могу истраживати најдубље људске теме. Њена посебност није само у богатој имагинацији, већ у увјерењу да доброта, саосјећање и љубав имају моћ да мијењају појединца и свијет око њега. У времену када су отуђеност и усамљеност све присутнији мотиви савремене књижевности, приче Александре Чворовић подсјећају на трајне вриједности које надилазе границе времена и простора.
