Народ и језик су неодвојиво језгро
Говорећи о положају српског језика у савременом друштву, предсједница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић је изјавила да српски језик треба бити предмет сталног интересовања јер је био и остао огледало друштвене збиље.
Разговарала: Наташа Лазукић
Иако влада мишљење да се премало пажње поклања општој језичкој култури модерног доба, језички зналци потврђују да постоје веома успјешни начини на основу којих се се српски језик чува, изучава и његује.
– На први поглед може нам се учинити да је српски језик у веома незахвалном положају, углавном због све убрзанијег начина живота и рада, мањег интересовања говорника за правилно писање и говорење, доминације енглеског језика у многим професијама. Међутим, никако не треба да будемо песимистични и да говоримо о угрожености која се не може спријечити. Више волим да кажем да је ово прилика да још више његујемо језик, радимо на његовом прилагођавању савременом друштву, користимо разноврсне медије и промишљамо о будућности. И даље, наравно, постоје веома успјешни начини да се језик промовише, учи, чува и унапређује – рекла је Александра Савић, предсједница Удружења лектора Републике Српске.
Она истиче да су веома интересантне и популарне све оне језичке групе на друштвеним мрежама које на професионалан, елоквентан и занимљив начин говоре о језику, али и да је запажен број говорника, издавачких кућа и медија који воде рачуна о написаном и ангажују професионалце, што је за њу добар знак.
– У посљедње вријеме свједочимо појави многих добрих писаца са наших простора који на свој начин промовишу читање и писменост. Прије бих рекла да се налазимо у другачијем (не нужно бољем или горем) времену и да то само захтијева другачији приступ. Примијетила сам да заправо људи много више пажње посвећују језику него што ми мислимо, само се та пажња можда усмјерава другачије него што смо учили или очекивали. Зато се залажем за константну промоцију језика, доступност платформи, издања и пројеката – нагласила је Савићева.
Наставни планови и програми зрели за реформу
Вјерује да српски језик треба да се још више изучава на свим факултетима и да би требало да добије много више часова у основним и средњим школама. Међутим, прије него што дође до тога – мора се пажљиво осмотрити и анализирати ситуација у школама, наставни план и програм, отворити неријешена питања и направити планове за будућност.
– Наставни планови и програми српског језика одавно су зрели за реформу и за детаљно и посвећено истраживање које ће одговорити на дилеме са којима се сусрећу и наставници и ученици. На примјер, зашто у основним школама има тако много градива из граматике а у средњим га готово и нема, како то да ученици са завршеном средњом школом дођу на факултет са тако мало знања о језику, треба ли градиво да се прилагоди различитим средњошколским усмјерењима, да ли наставницима требају додатне обуке и на крају, шта сами наставници – узимајући у обзир њихово знање и искуство – мисле о наставном плану и програму. Једини начин да се ова питања ријеше јесте да се о њима непрестано говори и да се сви посветимо језику, конкретним језичким дилемама и питањима, а не сталној и већ обесмишљеној расправи о томе како је језик угрожен – изјавила је Савићева.
Народ и језик су неодвојиво језгро
Такође, она сматра да српски језик треба да буде предмет сталног интересовања свих грађана Републике Српске, а не само језичких зналаца јер су народ и језик неодвојиво језгро. Како каже, српски језик се развијао упоредо са заједницом, неодвојив је од друштвених, политичких и културних фактора.
– Што се тиче нашег подручја, језик и народ неодвојиве су категорије. Најбољи доказ за то је што се историја српског народа може пратити кроз историју његовог језика. Он нам даје идентитет и осјећај припадности. Друга страна оваквог односа је што се путем језика отварају многа политичка (у ужем и у ширем смислу) питања. Управо због тога, вратимо се на почетак, језик треба да је предмет сталног интересовања не само језичких зналаца – да се изучава, његује и побољшава, усмјерава и прилагођава јер он је био и остаће огледало друштвене збиље – закључује Савићева.
