SVEČANO OTVORENA MANIFESTACIJA „DANI ĐURE JAKŠIĆA“ U BEOGRADU

Skadarlija je 16. novembra oživela u znaku Đure Jakšića. Kuća velikog romantičara postala je pozornica za svečano otvaranje manifestacije „Dani Đure Jakšića“, koju organizuju Umetnička grupa ARTE i Kuća Đure Jakšića. Umetnici, poštovaoci i građani ispunili su dvorište i salu, dok su stihovi i muzika oživljavali duh ΧΙΧ veka.

Ispred organizatora, prisutne su pozdravili Miodrag Jakšić, urednik programa, i Katarina Simijonović, urednica, koji su istakli značaj očuvanja kulturne baštine i živog dijaloga sa tradicijom.

Otvaranje je upotpunjeno muzikom srpskih kompozitora XIX veka, uz gitaru profesora Uroša Dojčinovića i glas soprana Tanje Andrijić, Đurini stihovi ispevani su kao živi most između prošlosti i sadašnjosti.

Kao uvod u tronedeljni program, svečano je otvorena i izložba slika „Đura – inspiracija“, koja će trajati od 16. do 25. novembra okupivši dvanaest savremenih slikara čija dela nose pečat Jakšićevog lika i dela.

U svečanoj atmosferi, pred brojnim poštovaocima, slovo o Đuri izgovorio je akademik Matija Bećković, čija je beseda podsetila na snagu reči i slike koje je Jakšić ostavio kao trajni beleg srpske kulture.

Beseda akademika Matije Bećkovića

Beseda akademika SANU Matije Bećkovića na svečanom otvaranju manifestacije „Dani Đure Jakšića“ u Beogradu 16. novembra 2025. godine.

Pesnički narode, poštovaoci Đure Jakšića, braćo i sestre. Već ste čuli da je na današnji dan pre jednog veka i po u ovoj kući umro Đura Jakšić.

U svojoj trideset šestoj godini života Đura Jakšić je iz Rače Kragujevačke pisao tadašnjem predsedniku srpske vlade, akademiku Stojanu Novakoviću:

„Kazivahu mi da imam dara pesničkog, jedni su preterivali pa vele da sam genije – pa je li se iko našao da ta dar potpomogne?… Iz Podgorca u Sumrakovac, iz Kragujevca u Sabantu, iz Požarevca, umesto u Beograd, oni me otisnuše u Raču… Ja sam čitao mnogo nesrećnih i velikih i malih pesničkih biografija, al’ ako sam i ja pesnik, i ako i ja zaslužio budem da me makar i sedam dana posle smrti ko spomene – imaće naša deca čemu se čuditi, jer ovako kako naša gospoština sa mnom postupa ni svinje ne čine i nikakva životinja… Ta ne vidiš li bolan da mi ne dadu prilike ni da radim – a evo osećam da bih više i bolje mogao raditi nego svi vaši banovi i maletići skupa…

Đura Jakšić je sin prote Dionisija koji je idući za svojom glavom promenio čak i svoje kršteno ime Georgije ili Đorđe i odlučio da se prozove Đura. Samovoljac i kao čovek i kao pesnik, lirski epik i epski lirik. Đura Jakšić nije samo sinonim za rođenog pesnika nego i za prkos mučenika, revolt bespomoćnika, ponos stradalnika – slika i prilika našeg narodnog karaktera, kako ga je opisao Veljko Petrović.

Školovao se u Temišvaru, u Pešti, Beču i Minhenu – a učiteljevao u Podgorcu, Sabanti i Sumrakovcu… i nosio malter po beogradskim građevinama.

Ovaj nemoćnik je bio gordi bojovnik koga je, kako sam kaže, kmet jagodinski Jovanča Cvetanović „svojim štapom donde po glavi bio, dok je sav svoj štap o moju glavu iskršio”

Sebe je nazvao stenom, a vreme je pokazalo da je stena bio i ostao, stena odvaljena od stene srpskog jezika, stena u moru ravnodušnosti, moralnoj zapuštenosti i kulturnoj zaostalosti našeg naroda.

„Vi znate – piše Đura Jakšić – gde žabe krekeću tu slavuj ćuti!… Sinovima slobode izlomiste pera, da ne mogu pisati u korist domovine i drage slobode, a plaćenim slugama nepravde i nasilja dadoste zlatna da pišu himne sultanima… A za pariskim arhibiskupom više plaču nego za svim srpskim mučenicima što su od Kosova do danas na mukama izginuli”

Rečeno je da Đura Jakšić nije znao za polovna osećanja, ali su i njihova prevlast, preteranost, i svako padanje u vatru dokaz da i pravi pesnici mogu imati stotinu mana, a mali samo jednu – nemaju dara. U olujnim zanosima, Đura Jakšić je napisao stihove koji „deru kroz oblak”, poput onog „brijane glave, teme ćelavo u zanosnome strahu lupati” – kome je po zaumnosti teško pronaći ravna. Istina, veliki uzleti često „završavaju u kafanskoj aljkavosti”, kako je primetio Crnjanski. Ali ,zlato ostaje zlato i kad je neprečišćeno” – kako nije propušteno da se kaže povodom pesnikove iznenadne smrti.

Ima izvedenijih, ima učenijih, ima otmenijih, ima složenijih, ima dovršenijih među velikim srpskim pesnicima, ali teško da ima izvornijih, spontanijih i korenitijih. Đura Jakšić je ime zažarenog zlatnog grumena koji je kao meteorit pao u imanьe srpskog jezika. U Skadarskoj ulici u Beogradu je njegova kuća, kao da pesnici mogu imati kuće izvan kuće svoga jezika.

Pored mesta u kojem se rodio i mala mesta u kojima je živeo i radio postala su rodna mesta njegovih pesama i slika. A takva rodna mesta zaslužuju zahvalnost ne samo pesnika i slikara nego i čitavog naroda.

Svako autentično delo svaki naraštaj doživljava na svoj način. Naš najnacionalniji pesnik, kako je nazvan Đura Jakšić, nije bio prostonarodski, niti je naš narodni pesnik prost i prizeman, jep „ptica i kad ide po zemlji ima krila”.

Ma koliko da živimo u tragičnim okolnostima, one su snošlivie od onih u koima je živeo Đura Jakšić. Pa ipak, Đura Jakđić je u sve verovao i ni u šta nije sumnjao, dok mi u sve sumnjamo, a ni u šta ne verujemo.

Završavajući svoje slovo, s pravom svojih godina i nalogom svog poziva, na Dane Đure Jakšića, u ime uspomene Đure Jakšića zahvaljujem domaćinima za odanu službu umetnosti i kulturi.

I na kraju, da ovde oglasim nadu da he se spomenik Đuri Jakšiću, rad velikog skulptora Aleksandra Zarina podignut u Srpskoj Crnji, odliti i postaviti u svim gradovima gde je Đura živeo i stvarao, da se i tako povežu pesnikovo rodno mesto i rodno mesto njegovih pesama i slika.

Ovim proglašavam manifestaciju „Dani Đure Jakšića“ otvorenom.

Atmosfera

Dok je Skadarlija mirisala na stare beogradske kafane, a zidovi Kuće Đure Jakšića oslikani njegovim portretima, publika je osetila da se ne radi samo o kulturnom događaju već o živom susretu sa istorijom. Bećkovićeve reči, urednički pozdravi i umetnički program stvorili su atmosferu u kojoj je Đura ponovo postao savremenik – inspiracija za nove generacije.

Program manifestacije

Manifestacija traje od 16. novembra do 6. decembra 2025. godine, u sedam gradova Srbije: Beograd, Srpska Crnja, Kragujevac, Novi Sad, Jagodina, Irig i Kikinda.

Beograd – izložbe, koncerti, književne večeri u Kući Đure Jakšića
Srpska Crnja – tradicionalni program u rodnom mestu pesnika, uz poeziju i dramske postavke
Kragujevac – tematske tribine o Đurinom učiteljevanju i umetničkom nasleđu
Novi Sad – izložbe i razgovori sa savremenim pesnicima i slikarima
Jagodina, Irig, Kikinda – koncerti, poetske večeri i dramske interpretacije

Ukupno će učestvovati više od 200 umetnika, a program je osmišljen da Đurino delo približi novim generacijama kroz poeziju, muziku, slikarstvo i pozorišt

Više od kulturnog događaja

Svečano otvaranje u Beogradu bilo je više od kulturnog događaja – bilo je susret sa istorijom i živim duhom Đure Jakšića. Bećkovićeve reči, umetnički program i izložba stvorili su atmosferu u kojoj je Đura ponovo postao savremenik, inspiracija i opomena.

Za sve prisutne bila je priređena i bogata zakuska sa tradicionalnim jelima i mladim vinom Portugizer, koje je donirao proizvođač i jedan od sponzora manifestacije „Mačkov podrum“ iz Iriga.